A Flock Of Seagulls: Legionar

Dvadeset i osam godina samoe, iz sobe jo ne izlazim jer ne mogu da ustanemMisli se pretapaju i boje mi se mrljaju, ne mogu da se pokrenem al ne umem da stanemSlike ivota to je nekad bio moj sada ivi neko drugi a to vie nisam ja kao bivi legionarZa mene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i sebe osudio.Dovoljno je prolo da mnogi me zaborave ko pamti me jo uvek morae da umreNa ulici sebe u da vidim kako traim, koga on to najbolje zna,Al kako da se ponaam kad napolju me vide spoj i svetaZaboravio pravila, ne znam, jo uvek iz senke ivot u da gledamJer suvie je opasna tajna koju znam:Jai sam od svega, za mene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i sebe osudioJa uvek biu isti jer to je moja sudbina:Sad moram opet stvar u svoje ruke da preuzimamJai sam od svega zamene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i sebe osudioJa uvek biu isti jer to je moja sidbina:Ja uvek biu prvi jer tako biti mora.Momenat slobode i deli zdravog razuma moram da ignoriem od sebe da ga oteram,Dovoljno je prolo da mozak mi se upali,Sad moram opet stvar u svoje ruke da preuzimam,I nou da se kreem jer znam da bi pobedio i posle puno godina opet sam u crnomJedan deo mene ali i razmilja na ljude, ali mora biti tako kako mora da bude,I kia se sputa, nju jedino jo volim, kad osetim niz vrat kako krza mene pere,Al to je samo seanje i koa mi se jei, kad pomislim na pre kako lepo mi je biloU oku u senci ja strategiju pravim i plaim se da oi me ne odaju u mrakuVe dugo isti poloaj i poinjem da trnem, srea mise javlja sad je isto kao pre:Jai sam od svega, za mene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i sebe osudioJa uvek biu isti jer to je moja sudbina:Sad moram opet stvar u svoje ruke da preuzimamJai sam od svega za mene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i seb